Thursday 9 October 2014

Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost

    Već duže vreme pokušavam da sredim svoje misli oko toga šta se trenutno dešava u zelji koju sam napusti i grad koji sam ostavio iza sebe. Za dve godine kakao sam odsutan iz tog okruženja stvari su se zaista promenile. Na gore. Sve vesti koje čitam iz svog grada su samo tužne i žalosne. Retko koja dobra se provuče, a da nije vest o tome kako naša novosadska deca trenutno igraju fucu. 

 Građani su dobili takav teški direkt u glavu da je sve pred knockdown-om u 5-oj rundi meča. Snage ponestaje polako, bes postoji, ali da volja živi?! Sećam se drugačijih perioda mog grada i ljudi u njemu. Sećam se kad smo bili ponosni i borili se. Gde sve to ode?

Povod za ovo pisanje je zapravo razgovor sa jednim prijateljem pre nekoliko dana putem FB-a. Bili smo kolege na jednoj radio stanici u NS-u koja važi za jednu od onih koje su imale muda kad niko nije imao da kaže istinu i da stvari nazove pravim imenom. Odrastao sam uz tu stanicu i kad sam se još i zaposlio u njoj, možete misliti moje sreće.

Taj moj prijatelj radi tamo od perioda kad je nerećnim slučajem nastradao legenda radija Đani Butkaj. Preuzeo je taj odgovoran posao i morao je da se snađe kao mladi naslednik. Svoj posao danas radi kao još jedna legenda radijskog etra u Novom Sadu. Đani je sigurno ponosan na njega i mirno spava.

Ono zbog čega sam sve ovo počeo da pišem je zapravo taj razgovor. Pročitao sam portalu moje radio stanice jedan tekst o jednoj jadnoj ženi iz Pančeva koja mora da vrati 200.000 dinara i to zbog greške ljudi koji su joj odredili penziju i sve. Sada prima 21.000 dinara i žele da joj trećinu uzmu kako bi naplatili svinjariju koju su sami napravili. Drugi tekst je o tome kako se preko Petrohemije pokušava namirirti dug prema Rusiji za gas i kakao se zemlja prodaje bahatim Rusima za dugove,...

Napišem sledeće: Čini mi se da je vreme da se 021 opet vrati na stari kolosek i poziva narod na ulice i proteste. Previše su se ovi rafinisani Šešeljevci razmahali.

Sa druge dobijem odgovor: "HAHAHAHAH" i tu ostanem iskreno bez teksta malo. Ostanem bez teksta jer to dolazi od čoveka za kojeg znam da mu je pun kurac svega šta se dešava i da je za to da se promene stvari i još radi na radiju!!!

Radio kao medij sam zavoleo još kao dete jer se sećam da sam kao klinac svako jutro slušao priče ujutru na radio Novom Sadu i posle sam u drugom osnovne škole išao i sam u radio NS da čitam priče i snimam. Ceo život mi je radio bio tu negde oko mene i kad sam 2010. godine počeo da radim na istom, našao sam ono šta zaista volim.

Radio je uvek bio ono gde su prve informacije dolazile i koji je uvek bio na neki način pokretač svake društveno odgovorne akcije. Mnogo je bliži nego TV ljudima i uz njega se uvek osećaš kao da imaš prijatelja koji je uvek tu uz tebe i sa kojim možeš da razgovaraš kad ti je teško ili podeliš svoju sreću.

Gde se to izgubilo u zemlji Srbiji? Šta se dogodilo sa radijskim stanicama u Srbiji? Da li je to sad samo puko preživljavanje i bićemo tihi i dobri jer ćemo tako najlakše doći do novih klijenata bez obzira na ono šta od nas izlazi u etar? Gde je nestao taj pobunjenički duh i jedini pravi put koji jeste težak i bolan ali jedini ispravan. Da li sam ja to doživeo potpuni krah slobodne reči u tom odgovoru?

Puno pitanja sam sebi postavio tada i iskreno se bojim se da ih postavim radijskim ljudima u Srbiji. Bojim se jer se bojim odgovora. Slažem se da treba napraviti posao dobar da bi se platili krediti, plate ljudima, tekući troškovi itd, ali zar nije to ono zbog čega eto ta moja omiljena radio stanica zapravo postoji? To je ono zbog čega sam se i zaljubio u nju. U tom periodu kad je nastala to je godina 1997., onaj govnar Slobodan Milošević i njegova ekipa su palili i žarili po medijim u Srbiji. Svaki mali iskorak od tadašnjeg mainstream-a je bio najstrožije kažnjavan i pokušavan da se uguši. To se i radiju desilo takođe, ali su iza sebe tada imali armiju slušalaca koja ga nije dala.

Gde je opet taj pobunjenički duh kod istih u današnje vreme kada je opet jednak scenario u igri?
Zašto sada kad je sloboda ugrožena i kad je otpor tvoja dužnost nema tog duha? Sve se svodi na sitne reakcije pojedinaca u etru? Ja se a time ne slažem jer znam da ako ispravno radiš i prcaš elitu na pravi način opet dobijaš na moći i pokrećeš ljude u akciju. Automatski ti slušanost raste, a klijenti će se sami javljati da se oglašavaju jer ti imaš šta da kažeš i radiš stvari na pametan način. Zajebavaš elitu u skladu sa zakonom i ne mogu ti ništa. Jedan od odgovora koji sam dobio je: " To kad budeš imao svoj radio onda radi kako hoćeš". 

Da ne dužim više jer samo bes sada izlazi iz mene. Radio je pokretač, ljudi na njega gledaju kao prijatelja, vremena su opet kao za vreme govnara Miloševića, reakcija mora da postoji i to konkretna.
Nema se šta izgubiti ako se radi na pametan način, pare će doći odmah.






No comments:

Post a Comment